Da li vam se dogodilo da vas dete zove da nešto vidite, a vi biste samo želeli da pročitate do kraja vest na koju ste naišli na Fejsbuku? Da li se onda brecnete na dete kad vas pozove peti put ili s grižom savesti sklanjate telefon i izvinjavate se što niste obraćali pažnju?
 
Malo ko je izbegao zamku stalne (lažne?) povezanosti preko interneta. Pametni telefoni učinili su nas zavisnim od „novih“ informacija: sve je hitno, obaveštenja jednako stižu za promotivne i-mejlove i važne poslovne poruke, svaki komentar na Fejsu odmah se „čuje“ iz džepa, Vajber kao da zahteva da odmah odgovorimo… Zato stalno govorimo: „Izvini, sačekaj, samo da pogledam…“ Jurimo wi-fi po parkovima, nestrpljivo čekamo kelnera da nam otkrije šifru; kafa može da se čeka. Šta, međutim, sve to znači za našu komunikaciju s decom? Odnosno, da li nešto propuštamo, dok ništa ne propuštamo?
 
 
ne-vidi-kita-lilihipsteri
 
 
Prašina se digla ovih dana zbog istraživanja koje je sa svojim timom sprovela izvesna dr Dženi Radeski, pedijatar iz Bostonskog medicinskog centra u SAD, inače specijalista za dečiji razvoj i ponašanje. Istraživači su, naime, prerušeni sedeli u restoranima brze hrane i iz prikrajka posmatrali grupe odraslih ljudi s barem jednim detetom. Beležili su kako se odrasli ponašaju i koliko čestu posežu za telefonima i ostalim pametnim spravama. (Bilo bi zanimljivo sprovesti slično istraživanje kod nas, iako je love za klopu izgleda konačno nestalo, ali još se ima za kafu.) Elem, od 55 posmatranih grupa, u 40 su roditelji bili zaokupljeni ekranima. Jedno dete je, na primer, pokušalo da majci preko stola podigne glavu i odvoji je od tableta; uzalud. Druga žena je ispod stola šutnula dete jer je pokušavalo da joj privuče pažnju dok je šarala po telefonu. Zaključak koji su izveli istraživači je da, čudna mi čuda, preterana posvećenost telefonima loše utiče na komunikaciju sa decom. Lekari će dodatno ispitati da li i u kojoj meri vrsta sadržaja koji roditeljima odvlači pažnju od dece utiče na komunikaciju. Takođe će osmisliti preporuke za upotrebu pametnih telefona pred decom, koje će uskoro objaviti američka Pedijatrijska akademija. 
 
 
mama-mobilni-lilihipsteri
 
 
Prirodno se nameće pitanje, međutim, da li su za ove tužne prizore krivi pametni telefoni ili roditelji. Da li bi mama koja je ispod stola ćušnula dete uradila isto dok razgovara telefonom sa žicom? Po čemu se ove situacije razlikuju od onih u kojima dete urla: „Mama, mamaaa!“ dok ona razgovara sa komšinicom? Na kraju krajeva, ona mama verovatno i kod kuće zanemaruje decu zbog nekog ekrana…
 
Tek, priča se na internetu raširila kao požar i za glavnog krivca je proglašena tehnologija. Protivnici imaju već mesta gde stavljaju slike roditelja ukebanih na delu (na primer). Glas su digle i mame koje prosto obožavaju svoje ajfone (na primer). Ipak, u vreme kad klinci za četvrti rođendan dobijaju tablete, čini mi se da je deplasirano dizati pobunu protiv pametnih telefona. Bolje bi bilo skrenuti roditeljima pažnju na pravilno korišćenje tehnologije pred decom.
 
 
mobilni-tata-lilihipsteri
 
 
I pticama na grani je jasno da oni uče tako što nas oponašaju. Svi možemo da se odreknemo mobilnog za vreme ručka ili večere – pod uslovom da porodica uopšte jede zajedno za stolom, a ne svako za sebe ispred te-vea ili kompjutera. Nećemo proveravati mejlove dok uspavljujemo bebu; mamu koja je na Fejsbuku dok doji treba upozoriti da propušta divne trenutke zbližavanja. Nećemo prekidati igru ili čitanje knjige zbog poruke na Vajberu – time poručujemo da nam je uređaj važniji od deteta.
 
 
dete-mobilni-lilihipsteri
 
 
Strpljenje je danas gotovo zaboravljena vrlina, a za odgajanje bezbrižne i negovane dece upravo je strpljenje najvažnije. Roditelje koji ignorišu decu, zbog poruka ili nečeg drugog, treba stalno upozoravati na to da će uskoro ta ista deca verovatno gledati u ekran dok ih oni budu ispitivali o školskim obavezama i sumnjivom društvu. A tu je još nešto, jednako važno: poštovanje prema sagovorniku. Ako ne gledamo u ljude s kojima razgovaramo i slušamo ih jednim uvetom, deca će naučiti da je sasvim u redu ne obratiti pažnju i ne uključivati se preterano u priču. Naše bake i deke bi prevrnuli očima na takvo nevaspitanje, ali pretpostavka danas je valjda da priča nije preterano važna. Ili, ako je važna, imaće reprizu. Ne znam samo kako će deca naučiti to da procene… A možda će nas stvarno snaći strašna sudbina koju najavljuju zagovornici teorije o zlim pametnim telefonima: doći će generacija ljudi koji će se dopisivati SMS-om dok sede za istim stolom. 
 
 
deca-mobilni-lilihipsteri
 
 
– Mama Maja
 
 

Facebook komentari

1 Komentar/a

Maja Zmaja

2015-03-24 21:02:48 Reply

Ozbiljna tema, ali potrebna! Teško je procijeniti da li je kriva tehnologija ili ljudi…zbog tehnologije je sve lakše dostupno pa se teško oduprijeti, ali ipak mislim da je odlučujući ljudski faktor! ;) Mi se trudimo ne koristiti mobitele i ne surfati uopće pred M.-om, ali nekad se desi, za stolom su telefoni zabranjeni, notifikacije su uvijek isključene, a najčešće i ton – tako je manje iskušenja! ;)

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *