Prođe, evo, više od pola školske godine, a kao da sam juče razbijala glavu razmišljajući o vrtiću i tome kako će, zašto i uopšte da li će moj sin, jedinac trogodišnji, uspeti da se uklopi u nekakav mali kolektiv sa ko zna kakvom ...

Da sam imala mobilni telefon kada sam bila dete, to bi za mene bilo jednako beskrajnom putovanju u svemir sa iskusnim vodičem. Nažalost, tehnologija, svaka u svoje vreme, iskoči pred nas kao vesela aždaja na štrafte, da nas zabavlja dok je ...

Zvali su me packing master, toliko sam bila uredna. Suprug i prijatelji su se šalili na moj račun (ovde prepoznajte eufemizam) jer slažem garderobu po boji. Porodica se radovala spremanju za put zato što sam ja bila zadužena za pakovanje ...

Kao mala, želela sam da imam brata ili sestru. Imala sam skoro šest godina, znala sam da čitam i pišem a slobodno vreme sam provodila u društvu bojanki, flomastera i babe sa vezanom mokrom krpom na glavi. Krpa joj je služila umesto ...

Čini mi se kao da je prošao trenutak, kao mali blesak kompresovanog vremena, od momenta kada sam bez ikakvog normalnog razloga, revoltirana i u najgorem stadijumu puberteta odlučila da pobegnem od kuće. Beše to početak srednje škole.Sad ...

Pre nekoliko dana mi se desilo nešto neverovatno. Veoma uznemirujuće.   Moja rođaka, njena šestomesečna beba u kolicima i ja čekamo gradski prevoz u Zemunu.   Dolazi autobus, broj 85. Nije niskopodni. Ona ulazi na prednja vrata a ...

  Moram da priznam da sam jedva docekala taj 1. septembar, i to iz više razloga. Jedan od njih je početak pozorišne sezone za klince i klinceze. Pošto je moja klinceza ove godine prešla konačno granicu između “najmanjih” i ...

  Nedelja je i grad je uobičajeno prazan. Pokušavam da izbacim tragove mamurluka od sinoćnjeg izlaska nekom masnom hranom. Glava nemilosrdno pulsira. Deca su na moru, mogu da spavam ceo dan. Tišina u kući je gusta kao puding, slatka, a ...

Radna nedelja u modernom poslovnom svetu, koji radi bar od devet do pet, ostavlja nam vrlo malo vremena da se posvetimo sebi, porodici i prijateljima. Uvek dragoceni vikend poprimio je zato gotovo mitske razmere, poput crvenog slova. Valja ga ...

  Scena 1. Vozimo se, idemo kod kumova. Na zadnjem sedištu, naša ćerka i ja pevamo uz Kolibre, svira “Tata-mata”. Čujem kako je tata sjajan, jedva prolazi kroz vrata, sve voli i shvata, ali nema pojma da kuva. Odjednom, počinjem da se ...