Jesenja čarolija | Lilihipsteri

Oct

Jesenja čarolija

Privet! Moscow calling!

Skoro mi se doselio drugar u Moskvu, i to u naš kraj. Dogovorili smo se da se sretnemo u parku, da se družimo zajedno sa klincima.

Predložih mu da idemo kod nas na kafu, a on će meni: “A, ne! Dok je lepo vreme, družimo se napolju!” E, to potpuno opisuje kakav je život ovde u Moskvi (mislim, onda kad ne moraš na posao, da se gužvaš po metrou, da stojiš u nepreglednim kolonama i tako to).

Živimo u Moskvi već više od tri godine, u istom stanu, na istoj razdaljini od našeg velikog parka. I ja sam još uvek zaljubljena u njega. Zaljubila sam se kad sam napravila prvu dvočasovnu šetnju/vožnju sa svojom ćerkicom. Ona je spavala a ja sam se šetala i gledala drveće, poljane, crkve, reku. Šetajući tako, pronašla sam i svoje omiljeno mesto – voćnjak sa zasađenih više od stotinu stabala jabuka, u savršenom redu i sa stazicama između. Kad ulaziš u taj voćnjak, kao da ulaziš u priču iz neke knjige. Tu leti svi beru jabuke, neki čak imaju posebne sprave da dosegnu one sa najviših grana. Onda ih viđaš kako s punim kesama idu kući.

Volim ovaj park leti, jer možemo da trčimo po poljanama, da se sunčamo, da pravimo piknike, da vozimo trotinet i rolere (još uvek samo mislim o biciklu).

Volim ga zimi, jer mozemo da se valjamo po snegu, da se spuštamo niz nizbrdice na vatruseku (velikim, okruglim, gumenim sankama). Posebno ga, ipak, volim u jesen. Tada počinje moje omiljeno šarenilo. Drveće u skoro svim bojama. Nezamislivo mnogo lišća, skupljanje i valjanje u njemu.

Pa, skupljanje žirova, kestenova! Trenutno nam je kuća zatrpana kestenjem. A, taman sam bacila gomilu donesenog lišća! :) (O proleću trenutno ne bih, to je za rubriku Minusi Moskve!)

Sve u svemu, veliki grad sa mnogo veeelikih parkova za porodične, kao i drugarske akcije. To su parkovi veći od Ade, Košutnjaka… I još nešto, ovde je park – park. Dođeš da se isključiš u potpunosti od gradske ludnice.

Nema kafića. Pokoji fast food kiosk ili restoran i to je sve. Usput, tu su cene takve da kad ih vidiš, izgubiš apetit. Tako da, ili nosi od kuće (taman imaš povod za piknik) ili preskoči (taman da smršaš).

Mene posebno raduju parkići sa kojekakvim spravama. U našoj ulici ih ima sedam-osam, praktično pored svake zgrade. Dok obiđeš krug, prođe vreme začas! Al’, malo mi je smešno što je uvek jedan park aktuelan i svi tamo vode decu. Popularnost im se menja, mada još nisam ukapirala koji faktori utiču na to. Tako da, ako hoćeš da ti se dete igra s drugom decom – vodi ga u trenutno najpopularniji park. Ako ono hoće da se ljulja do besvesti (što je kod nas čest slučaj), znaš gde da ga vodiš!

Nekada sam patila što ne radim. Sad sam počela pomalo. Međutim, kad bolje razmislim – da li bih upoznala ovakvu Moskvu da sam morala da radim od jutra do sutra i da samo po dnevnom rasporedu vodim dete u park?!