Kako smo pravili reku…
Pošto smo se lepo zabavili praveći bazen, pozvali smo u pomoć brata od ujaka, vršnjaka, da zajedno napravimo reku. Opet se drugarica arhitektica bavila projektovanjem, pa je rešila da „reka“ prvo bude jedan šanac oko trešnje, odakle ćemo naknadno sprovesti sliv ka ogradi. Kopanje smo počeli baš kod korita starog bazena – hidroizolacija se osušila pa smo prvo napravili veliko spremanje terena, uz malo istraživanje lokalnih stanovnika, naravno.
 
ciscenje bazena m
 
puzici m 
 
Kopali su dečaci, ali smo i mi kopale, prilično dugo… 
 
 
kopanje m
 
 
Negde na pola kopanja organizovali smo radnički ručak (kuglice od šargarepe) na desnoj obali reke. Radnici su delovali vrlo zadovoljno :).
 
 
predah na obali reke m
 
 
Kada su na scenu stupila zidarska kolica radnici su na brzinu završili ručak i vratili se u akciju.
 
  kolica
 
 
Onda smo u kofi zamešali „malter“ od vode i peska, u čemu su uživali, koji smo onda nanosili na dno plitkog rova i mestimično, u jednakim razmacima, na „obalu“.
 
 
malter m
 
 
U „malter“ smo dobro utisnule velike kese za đubre (četiri-pet) koje će sprečiti da zemlja upije vodu.
 
 
gotovo korito
 
 
Dodatno smo osigurale izolaciju stavljanjem velikog kamenja (pozajmljenog iz leje sa cvećem) na dno na mestima gde se kese spajaju.
 
 
kamenje za obod
 
hidroizolacija
 
 
Njih dvojica su crevom napunili „reku“, na smenu i uz malo raspravljanja. Na kraju su na obalu stavili kuću, oko koje je stariji bata napravio ogradicu od prepolovljenih slamki za sok, a onda su prešli na ubacivanje gumenih igračkica za kupanje u vodu, ne mareći naravno za to koja je rečna, a koja morska životinja.
 
reka dobila stanovnike

Facebook komentari

1 Komentar/a

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *