Pošto savladaju početne prepreke, mama i beba, reklo bi se, zaplove u mirne vode na zajedničkom putešestviju zvanom dojenje.  I taman kada zaplove, naiđu na mnogo veću prepreku, a to je dojenje u javnosti. Dojenje je prirodan čin i za mene nema lepše slike od mame koja doji svoju bebu; ali, ne dele svi moje mišljenje. Često čitamo da su mame nailazile na negodovanje okoline, osuđujuće poglede, a nekima se, nažalost, dešavalo i da budu izbačene iz kafića, restorana i sličnih objekata.
 
 
Dojenje u prirodi ljubim ruke
 
 
U većini zapadnih zemalja, barem onih u kojima sam bila, postoje sobe za dojenje na svim mestima gde biste to očekivali. Kod nas je realnost drugačija. Retko ih ima, a čak i tamo gde postoje, sobe za dojenje idu u kompletu sa sanitarnim čvorom, pa bebu praktično hranite u WC-u. Ko još ne voli da jede u WC-u?! Najveće iznenađenje su, ipak, domovi zdravlja i renomirane pedijatrijske ustanove kao što su Univerzitetska klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete. Ja sam, iskreno, očekivala da barem u tim institucijama prepoznaju važnost dojenja i da za majke i bebe postoji kutak u kome mogu da se opuste i uživaju. Naivna ja. Bebu možete da podojite u hodniku prepunom bolesne dece i ljudi izbezumljenih od čekanja na „obradu“.
 
 
breastfeed-gisel-lilihipsteri
 
 
Majke koje doje imaju dve opcije: da se opuste i da doje gde stignu, u stilu ko vas šiša (u nadi da neće naleteti na zgražanje okoline) ili da obaveze organizuju prema podojima. Pravo je uživanje šetnja koja se završi bezglavim trčanjem iz parka, dok vas u pozadini prati melodija izgladnele bebe koja plače. Ja, sa prvom bebom, nisam prevazišla početne probleme, ali sam sa drugom zaplovila u mirne vode punim jedrima napred. Taman kada sam sažvakala i svarila sve gorenavedene dileme i stisla zube, moja devojčica me pokolebala. Ona je kao velika petomesečna devojka odlučila da ima fine, duboko ukorenjene manire „za stolom“ i zdrave navike u ishrani, pa je tako apsolutno počela da odbija da doji u društvu drugih, na prometnim i bučnim mestima. Uzalud svi moji pokušaji da je ubedim u suprotno, podoj mora da bude samo njeno vreme.
 
 
Ivana doji Djoleta
 
 
Kad sam se već pomirila s tim da ću imati glavnu ulogu u sceni trčanja iz parka, pokušavajući na sve to da objasnim starijem detetu zašto moramo kući baš tada kada se ljuljaška zaljuljala nebu pod oblake, pomoć je stigla od prijatelja. Naša poznanica, moja sapatnica u dojenju, prepoznala je čari marame za dojenje i odlučila da nesebično podeli ovo rešenje sa svim mamama u istom sosu. Pod maštovitim nazivom Bebarama.
 
 Bebarama super heroj
 
 
Onog trenutka kada sam je ogrnula, svi smo se zaljubili u nju. Beba je dobila traženi mir i vreme za sebe. S obzirom na elastični okvir koji odvaja maramu od tela, možemo da se gledamo, pa i da se držimo za ruke, što nam je od velike važnosti; drugačije ne možemo. I starija ćerka je voli jer se mama vratila starom dobrom multitaskingu, pa se sada igra dok doji bebu. A ja ne moram da trčim. Niti da se brinem o pogledima.  I još sam dobila novi modni detalj. A može da posluži i kao lagani prekrivač. I tata je opušten. Jer je mama opuštena.

 
Ovako se mi sada spremamo za izlazak: „Tata – tu! Mama – tu! Starija ćerka – tu! Beba – tu! Bebarama – tu!“
 
 
Marama zaklon od Sunca
 
 
 
– Mama Mara
 
 
 
 
 

Save

Save


Facebook komentari

Za sada nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *