Raspevana četvoročlana družina nazvana Benditi nedavno se u Beogradu ozbiljno posvetila stvaranju muzike za decu. Na prvo slušanje, pesme im zvuče preozbiljno za decu, reče nam jedan prijatelj. „Pa, deca ozbiljno misle“, odgovori drugi, kome se naročito dopalo što su aranžmani za benditske kompozicije napravljeni u pop-rok i rege fazonu. Posle toga smo dugo razgovarali o razlikama u odrastanju između naših generacija (rođeni krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih) i današnjih klinaca.
 
Složili smo se da su naši roditelji više pažnje posvećivali muzičkom razvoju dece nego što se to danas čini, uprkos ju-tjubu, aj-pedovima i sl. Naši roditelji su svesno birali kompozicije koje će nam pustiti, pošto do pojave Trećeg kanala slušanje muzike preko televizije nije ni bilo moguće u pravom smislu te reči, osim za Novu godinu (!). Kupovali su nam ploče i kasete i preslušavali ih zajedno s nama. U kolima se pevalo od kuće do mora, čak i pošto smo ubacili prve kasetofone…
 
Zbog svega navedenog, „Kengurska uspavanka“ Bendita, pevljiva i snena, bila je pravo osveženje u repertoaru koji su zavolela naša deca. Nova pesma, koja nosi svu ljupkost, jednostavnost i melodičnost starih uspavanki. U želji da podržimo ovaj vokalno-instrumentalni sastav, ali i da podstaknemo ostale muzičare da se posvete stvaranju kompozicija za najmlađe, predstavljamo vam šarmantne i dovitljive Bendite.
 
 
Lilihipsterke 
 
 
 
 
U književnosti, deca traže, krajnje pojednostavljeno rečeno, dve stvari: fabulu, odnosno priču, i igru, odnosno zabavu. Toga ne nedostaje u savremenoj književnosti, ne samo za decu i ne samo našoj. Ono što izostaje jeste smisao, pouka i poruka, ono dobro staro „šta je pisac hteo da kaže“.
 
Sve bežeći od priče sa tezom, koja navodno potcenjuje čitaoca, došli smo do priče bez ikakve teze (i bez veze) odnosno do priče radi priče, što bi babe rekle, do češanja jezika. Ista je stvar i sa igranjem rečima: kada prestane igra, prestane i pamćenje.
 
Ono more slatkih gluposti i besmislenih rima koje smo, grcajući od smeha, izmišljali kao deca – ipak nisu poezija. Ili možda jesu? Ne znam. Znam samo da su nekada za decu i oni najbolji davali najbolje od sebe. Poneki su ostali upamćeni kao dečiji pisci iako je to samo jedna od oblasti kojima su se bavili. Čak je i jedini naš nobelovac mnogima znan samo po onoj ovčici što pleše da bi sebi produžila život, iako to zapravo i nije priča za decu.
 
 
 
 
 
Neko je rekao – a nije bio kompozitor – da je muzika vrhunac duhovnosti. Mislim da se oko toga možemo složiti. Njena uloga u izgradnji detetove ličnosti jako je velika, nemerljiva! Ne govorimo o muzici (ili „muzici“) kao sredstvu da se osvoje slava i novac, govorimo o muzici kao takvoj. Ako već u kolokvijalnom izrazu „dečije pesmice“ podrazumevamo takozvane lake note, to ne bi trebalo da znači da ih je baš lako pisati. Niti da to može svako.
 
 
o-muzici-za-decu-bugsinthewood
 
 
 
Osnovu popularne muzike, pa i one za decu, čini a-be-a struktura. Dakle, uvod – refren – opet uvodna tema. Naravno da svi jedva čekaju refren, najčešće samo njega i zapamte, dobar refren para vredi! Nevolja je što, vrlo često, refren bude jedini zaista osmišljeni deo pesme (ne samo za decu), i u muzičkom i u tekstualnom pogledu.
 
Tako se stvara začarani krug: niko ne zna ništa sem refrena – refren jedini ima smisla – nemoguće je zapamtiti nešto što nema smisla – dakle, niko ne zna ništa sem refrena. Lako je refrenu, on se ponavlja (pa su ga ranije prevodili sa „napev“ ili „pripev“) i njega prvog zapazimo i zapamtimo.
 
U ova nestrpljiva vremena, melodije su, u želji da se što pre dopadnu, toliko pojednostavljene, da često postižu suprotno dejstvo – brzo se zapamte, ali brzo i dosade. Iza njih ne stoji ništa, nema dubine, nije potreban nikakav napor da se osvoje, nema iole trajnog zadovoljstva.
 
 
o-muzici-za-decu-jazavci
 
 
 
Naša namera, kako smo u najavi svoje delatnosti rekli, jeste da pokušamo da povratimo dostojanstvo poeziji i muzici za decu. Hteli bismo da naše reči zaista nešto znače, da naše note zaista nešto probude kod slušalaca u najosetljivijem uzrastu.
 
Da slušanje naših pesama, ako je moguće, bude jedan mali kulturni čin, i da postane nešto važno u životićima najvažnijih bića na ovoj planeti.
 
 
 
 
 Goran Boričić – Guslar Gojko
 
Benditska plejlista na youtube
 
 

Facebook komentari

1 Komentar/a

Vida

2015-01-29 11:36:34 Reply

Volimo Bendite! :)

Тамо – стварно, није штос –
за пољубац служи нос!
– Ко ту живи, где то има?
– На Аљасци, код Ескима!
Гуслар Гојкo
из збирке „Нешто као срећа”.

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *