Otvaramo pozorišnu sezonu
Moram da priznam da sam jedva docekala taj 1. septembar, i to iz više razloga. Jedan od njih je početak pozorišne sezone za klince i klinceze. Pošto je moja klinceza ove godine prešla konačno granicu između “najmanjih” i “malih”, odlučila sam da je upoznam sa čarima pozorišta.
Za tu prvu priliku sam odabrala poznatu priču “Mačak u čizmama”. Nekako, mislim da je to dobra varijanta – da bar priča bude poznata ako je doživljaj već potpuno nov.
Naravno, sredile smo se po propisu, svejedno što je u pitanju bila nedelja u Podne. To nam je dalo neku posebnu draž, posebno malom zvrku koji odskoro veoma voli da se kinđuri.
Na moje oduševljenje, sve joj se svidelo. I predvorje pozorišta i drugari i predstava. Jedino su malo falile kokice, ali smo uspele da se objasnimo i prihvatimo da je to deo rituala gledanja filma u bioskopu, što, usput da kažem, mnogo volimo.
Predstava je trajala taman onoliko koliko treba – tačno sat vremena. Ni minut manje, ni više. I to je za male pundravce bilo optimalno vreme. Već su počeli klinci da se meškolje i da odvajaju guze od stolica.
Posle predstave, svakako smo svratile u jedan od lepših beogradskih parkova malo da se poigramo. Jer, svi putevi vode na igralište!
Sve u svemu, nadam se da ćemo uskoro ponoviti ovako nešto i usput pozvati drugare da nam se pridruže. Pozorišta je dovoljno a i predstava ima dosta za sve uzraste.
– Mama Rada
Za tu prvu priliku sam odabrala poznatu priču “Mačak u čizmama”. Nekako, mislim da je to dobra varijanta – da bar priča bude poznata ako je doživljaj već potpuno nov.
Naravno, sredile smo se po propisu, svejedno što je u pitanju bila nedelja u Podne. To nam je dalo neku posebnu draž, posebno malom zvrku koji odskoro veoma voli da se kinđuri.
Na moje oduševljenje, sve joj se svidelo. I predvorje pozorišta i drugari i predstava. Jedino su malo falile kokice, ali smo uspele da se objasnimo i prihvatimo da je to deo rituala gledanja filma u bioskopu, što, usput da kažem, mnogo volimo.
Predstava je trajala taman onoliko koliko treba – tačno sat vremena. Ni minut manje, ni više. I to je za male pundravce bilo optimalno vreme. Već su počeli klinci da se meškolje i da odvajaju guze od stolica.
Posle predstave, svakako smo svratile u jedan od lepših beogradskih parkova malo da se poigramo. Jer, svi putevi vode na igralište!
Sve u svemu, nadam se da ćemo uskoro ponoviti ovako nešto i usput pozvati drugare da nam se pridruže. Pozorišta je dovoljno a i predstava ima dosta za sve uzraste.
– Mama Rada
Facebook komentari
Ostavite komentar
Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.Obavezna polja *
Prijatelji
- Snow by Shulevitz, Uri (2012) Board book by
- I Went Walking by Sue Williams
- Through the Looking-glass and What Alice Found There:... by Lewis Carroll
Za sada nema komentara