Ići na posao ili ne, pitanje je sad. Jedna šmizla se otisnula u vrtićki svet, druga još uživa u svom vremenu s mamom. Dali smo joj fore do druge godine. Posle toga sledi teška odluka. Mama ostaje kod kuće, baka će da je prigrli na još godinu dana ili sestru podruku pa u vrtić? Iako ima još vremena, intenzivno razmišljam o tome šta je pravo rešenje za mene. U kom scenariju ću ja biti srećna, nasmejana mama za svoju decu? I da li ću ja sve to moći? 
 
Nedavno mi je Maja, znajući za moju dilemu, poslala materijal za čitanje i razmišljanje. To je svojevrsna pohvala mamama koje biraju da idu na posao, iz pera mame koja je izabrala da ostane kod kuće. Prenosim vam je u celosti.
 
Mami koja je IZABRALA da radi
 
Draga majko koja si izabrala da ideš na posao,
 
Postoji nekoliko stvari koje želim da ti kažem. Verujem da put koji si izabrala nije najlakši, niti se na njega uvek gleda sa odobravanjem. Tebe verovatno najviše osuđuju i poštuju kao majku, u zavisnosti od ugla posmatrača.
 
 
mama-na-dve-strane
 
 
Postoje mame koje čuvaju same jer uspevaju da se nekako snađu s primanjima i stegnu kaiš samo da bi ostale kod kuće s decom. Postoje mame koje moraju da rade jer bez njihovih primanja, osiguranja, itd. porodica ne bi mogla da preživi mesec, koliko god stezala kaiš. Postoje mame koje ostaju kod kuće a ne brinu se mnogo oko para i troškova jer im to njihova finansijska situacija dozvoljava. A i mame koje ostaju kod kuće jer im se bukvalno srce slama na samu pomisao da ostave svoju decu.
 
I onda postojiš ti. Mama koja bira da svakog dana ostavi decu da se neko drugi stara o njima kako bi išla na posao. Mama koja ne mora da bude u mašini od devet do pet, ali ipak radi.
 
Obučeš se i doteraš ujutru, ostaviš decu u vrtiću, ili kod bake i deke, ili sa dadiljom, i odeš. Ideš na posao na kome nema bojanki da bojiš, gde ne moraš da se igraš doktora, praviš šatore ili gradiš dvorce, gde nema prljavih ruku da pereš, musavih lica da brišeš, ni prljavih pelena da menjaš. Čitavih osam sati brineš se samo o sebi… Možda čak ručaš napolju, pa naručiš nešto što nisu ostaci dečjeg sendviča koje ćeš progutati u stojećem položaju dok nadgledaš svoju cakanu dečicu koja prave nered.
 
Kakva si ti to mama? Mislim, stvarno!
 
 
mama-radi-lilihipsteri
 
 
Kad bi trebalo da pogađam, rekla bih da si sjajna. Probudiš se svakog jutra, doteraš se, ali isto tako obučeš i doteraš svoju decu. Ostaviš ih u vrtiću ili kod bake ili sa dadiljom, ali sumnjam da prođe ijedan trenutak da ne misliš na njih. Nisi s njima po ceo dan, ali pokrivaš telefonske pozive, odlaske kod lekara, brineš se o njima kada se razbole. Dolaziš kući, radiš domaće, spremaš večere i stavljaš decu na počinak.
 
Pa, šta onda ako si izabrala da ideš na posao?
 
Upravo zbog toga mogu da se kladim da si sjajna mama. Zato što si izabrala da radiš ono što te čini srećnom. A ja sam uvek čvrsto verovala da je srećna mama najbolja mama.
 
Da li sam ja ostala kod kuće sa svojom decom? Da, i ne mogu ni da zamislim da bude drugačije.
 
Međutim, ranije nisam bila sigurna kako ću se osećati. Šta ako donesem bebu kući i poludim, jer se brinem o malom, plačljivom stvorenju koje ne ume da govori i još je zalepljeno za mene po ceo dan? Šta ako ja to ne budem mogla? Šta ako je meni ipak potrebna stimulacija koju dobijam u radnom okruženju?
 
Kada smo saznali da sam trudna, rekla sam suprugu: MOŽDA ću ostati kod kuće s našom devojčicom, a MOŽDA ću joj pronaći dobre jaslice i vratiti se na posao.
 
Nisam znala odgovor dok nisam rodila ćerku. Stvarno nisam.
 
 
mama-sve-radi-lilihipsteri
 
 
Ipak, jedno sam znala. Ako budem ostala kod kuće i bila ogorčena što sam kod kuće, to će se primetiti. Primetiće se kada beba bude plakala… kada ne budem imala vremena da se istuširam… kada budem nosila fleke od bljuckanja u šetnju umesto asesoara… kada mi prijatelji budu pričali o svojim poslovnim uspesima… kada budem jela ostatke sendviča 118 dana zaredom… kada muž bude došao kući i ispričao mi kako je proveo dan.
 
Taj osećaj nezadovoljstva i ogorčenosti ugnezdio bi se u svaki trenutak mog života. A verujte da bi to i moja beba osetila i znala. Jer bebe su prosto pametne… i postaju sve pametnije.
 
Pa ipak, mada posao van kuće možda nije pravi izbor za mene, mislim da je majčinstvo poput upravljanja troškovima. Nečega se odrekneš da bi nešto mogao da priuštiš.
 
Ali dokle god ih volite i brinete se o svojim bebama i shvatate da su vam one najveći prioritet, sve radite baš kako treba.
 
Tako da, mame koje čuvate same i volite to, ostanite kod kuće. Mame koje volite svoj posao, nastavite da radite. Ali budite srećne, jer će to vaša deca videti, osećati i znati. Uspostavljanje ravnoteže je jednačina koju svaka mama mora da reši sama za sebe, bilo da radi ili ne.
 
Izvor The Cole Mines
 
 
mama-always-comes-home
 
 
Dakle, ići na posao ili ne, pitanje je sad.
 
Kakva su vaša iskustva, mame?
 
 
 
– Mama Mara
 
 
 

Facebook komentari

1 Komentar/a

mama Mara

2015-11-10 07:38:28 Reply

I ja sam primetila “nadmajkavanje”. Dobar termin. Kad ne raskrstimo sa nekim svojim nezadovoljstvima, najčešće sobom, skloniji smo predrasudama i osudama drugih je l? A nije za džabe ono da nikad ne znaš kako je u tudjoj koži. To i jeste poenta. Svakome je zadatak da bude srećan. I svako radi najbolje što može, u datom trenutku.
Hvala na feedbacku!

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *