Zavolela sam Beograd od trenutka kada me je ljubav ovamo dovela. Arhitektura, zelenilo, pozorišta, restorani, a tek nebo, zalazak sunca – nema lepšeg. Iako dolazim iz grada koji je na samo 442 (km) od Beograda, bilo je i raznih kulturnih šokova u prvih godinu dana. Posle nekog vremena jednostavno prihvatiš situaciju i (delom) prisvojiš način ponašanja.
Volim da se šetam i otkrivam ulice ili zdanja. Ohridska ulica i Igumanova palata su već duže vreme moji favoriti.
 
pogled-sa-tvrdjave
 
Ovog proleća sam saznala da mogu da se šetam i ispod Beograda. Priključili smo se turi koju, u saradnji sa autorima knjige „Beograd ispod Beograda“, Zoranom Lj. Nikolićem i dr Vidojem Golubovićem, organizuje turistička agencija „Eurojet“. Vodič i domaćin ture bio je g. Nikolić, novinar i publicista, koji nam je veoma duhovito dočarao stvarnost na kojoj počiva ovaj grad.
 
biblioteka-grada
 
Turu smo započeli u Knez Mihailovoj ulici, u podzemnim prostorijama Biblioteke grada Beograda. Videli smo, pored ostalog, iskopine cevi rimskog vodovoda, koji je vodio do Malog mokrog luga, stare više od dve hiljade godina – prvi vodovod na teritoriji današnjeg Beograda  uvela je IV Flavijeva legija.
 
Preko Kalemegdana, zastajući kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj i Prirodnjačkog muzeja, uputili smo se prema bunkeru skrivenom u samom brdašcetu sa kojeg parovi najčešće posmatraju zalazak sunca. Objasnili su mi da je to zapravo ostatak nekadašnje kule Nebojša.
 
bunker
 
Izgradnja ovog bunkera, koji čine dve kule bliznakinje, počela je 1948. godine, zbog navodne opasnosti od mogućeg napada Sovjetskog Saveza na SFRJ. Tadašnja JNA blokirala je celu Beogradsku tvrđavu i u najstrožoj tajnosti počela da kopa protivtenkovske položaje i pravi podzemne vojne baze. Svi koje zanima unutrašnjost bunkera mogu da se provuku kroz uzana vrata i vide hodnike, čiste sobice sa krevetima na sprat za vojnike, rezervoare s vodom…
 
Sledeća destinacija je bila Rimski bunar. Postoje tvrdnje među istoričarima da je bunar neverovatno star i da je nastao pre dva milenijuma, dok drugi kažu da je njegovo okno iskopano pre nekoliko vekova. Trenutno je prihvaćeno stanovište da je Rimski bunar sagrađen za vreme austrijske obnove grada, 1717–1739. godine.
 
rimski-bunar
 
U knjizi „Beograd ispod Beograda“ piše da postoje brojni dokazi o tome da je bunar postojao i pre austrijske obnove. Na primer, biograf Konstantina Konstaneckog iz vremena despota Stefana Lazarevića (1404–1427) kaže u svom opisu grada da je despot hranu za stanovništvo skladištio u Rimski bunar.
 
rimski-bunar-2
 
Zanimljiva je i izjava Alfreda Hičkoka, data prilikom obilaska Beograda 1964. godine, da mu je posebno zadovoljstvo pričinila poseta Rimskom bunaru jer upravo takav ambijent za njega predstavlja pravu poslasticu. Bunar, dubine 60,15 m i prečnika 3,40 m, veoma je dobro održavan i prilagođen turističkim posetama.
 
bunar-3
 
Pođosmo dalje. Kroz Defterdarevu kapiju pruža se prekrasan pogled na ušće Save u Dunav i zelenu površinu oko današnje kule Nebojša.
 
defterdareva-kapija
 
Odatle smo se niz kaldrmu spustili do Barutane ili, preciznije, Velikog barutnog magacina, koji su za čuvanje eksploziva sagradili Austrijanci, kako bi rešili problem eksplozija baruta koje su se u to vreme često događale. Meni je poseta Barutani upotpunila ceo doživljaj toga dana zbog Lapidarijuma, gde posetioci mogu da vide dobro očuvane nadgrobne spomenike iz Singidunuma, stare oko dva milenijuma, sarkofage, postavku rimskih kamenih spomenika koji su tokom godina otkrivani i donošeni iz raznih krajeva Beograda, Sremske Mitrovice, sa Kosmaja, iz Kostolca i drugih delova Srbije.
 
rimski-spomenici-sarkofag
 
todorci-i-drekavci
 
Obilazak smo završili u lagumu u Karađorđevoj ulici, nekada jednom od stecišta beogradskih boema. Uz domaći sok za klince i vino za ostale, odslušali smo recitaciju pesme novinara Zorana Lj. Nikolića, čime je zaokružena naša prva poseta podzemnom Beogradu.
 
Turu, kao i knjigu „Beograd ispod Beograda“, preporučujem svima, rođenim Beograđanima, doseljenicima i strancima, kako bi upotpunili utisak o gradu i možda razumeli šta je sve uticalo na određena ponašanja koja se ponekad čine neprihvatljivim ili šokantnim .
 
– Vida

 

 

 

 


Facebook komentari

Za sada nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *