Evo, prođe već skoro četiri meseca otkako sam donela na svet jednu smehuljicu. Početak je bio turbulentan, telo kao da puca po šavovima, osećanja uzburkana, sazrevaju, a s njima korak po korak sazrevam i ja kao majka. Naravno, ne mogu reći da sam, evo, sada, u ovom momentu, stabilna mama jedne devojčice koja tačno zna šta radi, ali svakako se mogu pohvaliti prilagođavanjem novonastalim situacijama i opuštenošću koja polako počinje da jača.

Pre nego što sam se porodila, kada je došlo vreme da nabavimo krevetac i odlučimo gde će beba da spava, suprug i ja smo pričali kako ćemo biti sa bebom u sobi do njenih šest meseci, nakon čega će ona preći u svoju sobu. Kako su dani nakon rođenja odmicali, tako smo sve više shvatali da zacrtani plan prestaje da važi, pošto će beba biti još mala da se osamostali u tom smislu, a i kako da je prebacimo kada ona uživa u našoj blizini?! :) I ne samo to, nego smo otišli korak dalje.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Pošto je uspavamo oko 9 sati uveče, spustimo je u krevetac koji se nalazi odmah pored moje strane kreveta. Ona se ne buni, samo slatko utone u san. Prvih mesec i po dana, kad god bi se probudila tokom noći, ja bih je uzela, podojila i obavezno vratila u krevetac. Ona se često budila, pa sam ja bila umorna i dezorijentisana.

Jedne večeri me je baš stigao umor, pa sam rešila da je nakon podoja ostavim pored mene u krevetu. Postavila sam jastuk za dojenje oko nje kao zaštitu i nekako zaspala poluotvorenog oka. Kada me je ujutru probudilo njeno komešanje, susrela sam se sa prodornim pogledom koji je govorio: – Ajde, mama, dokle ću te čekati da se probudiš?

U tom trenutku, naš “pakleni” plan za premeštanje bebe u svoju sobu je otišao u nepovrat. Jednostavno smo se opustili. I, tako, svake večeri, nakon podoja, ušuškam bebu pored sebe. Ujutru se polako budimo, mazimo  i uživamo u zajedničkim trenucima. Za sada nam to prija, a kasnije ćemo videti kako će se beba ponašati, kao i mi sa njom, pa ćemo se tako prilagođavati novim situacijama. Iz iskustva većine prijatelja koji su delili krevet sa bebom, ova faza traje do nekih godinu dana. Kada beba izbaci noćni podoj, onda je spremnija da usvaja nove navike u spavanju.

spavanje-sa-bebom-3

Istražujući malo na temu spavanja sa bebom, došla sam do veoma zanimljivih podataka. Kao pozitivni efekti deljenja postelje sa bebama, navodi se to da mirnije spavaju, ređe plaču noću, ređe se događa da se uplaše, imaju fiziološki zdraviji san (ujednačeno disanje, srčani ritam) kao i veću emotivnu stabilnost kasnije u životu, itd. Takođe sam naišla i na informacije koje su me iznenadile. Naime, u istraživanju veb stranice Gentle Parenting koje je uključilo 600 roditelja, 46 posto roditelja nije priznalo da spava sa bebom svom pedijatru, patronažnoj sestri pa čak ni porodici – zbog straha od osude.

Iskrena da budem, nije mi bilo svejedno što to čitam, iz prostog razloga što se ne osećam neprijatno da ovu informaciju podelim sa ostalima. To je odluka koja nama prija i ne vidim razlog zašto bih strahovala da će me neko osuđivati. Jeste, čuju se ponekad komentari kako ćemo se namučiti da je odviknemo od našeg kreveta, prosto zato što ljudi imaju takva iskustva i žele da pomognu i eventualno nas upozore. Mi smo odlučili da uživamo u trenutku, prepustili smo se i nadamo se da nas niko krišom ne osuđuje. ;)

Zanima me kakva su vaša iskustva: da li spavate sa bebom i kako ste prošli sa odvikavanjem? Mnogo je bolje da delimo iskustva i naučene lekcije, nego da jedni druge osuđujemo, zar ne?

  • Mama Vida (iz serije postova za Donat Mg)

Facebook komentari

1 Komentar/a

Nina

2016-06-03 09:24:52 Reply

U Americi se o tome priča kao o nečemu jako opasnom po bebu, kao može da se uguši. Skoro sam čitala tekst neke mame koja tvrdi da je baš zbog toga njena beba umrla i sada ona skreće pažnju svima roditeljima… blabla…
Meni je to potpuno nebulozno, i djeluje kao dio lobija protiv prirodnog u roditeljstvu. Kad je dijete odvojeno, mami je teze da se noću bori sa buđenjem bebe i lakše će pokleknuti i dati bebi flašicu ne bi li bolje spavala.

Što se tiče razdvajanja kasnije, tu ima istine. Ali nije to strasno, djeca se nauče. Pa zamislite da nam neko kaze da ne dojimo jer ce kasnije mozda biti teskso prekinuti… A zavisi i od samog djeteta.
Ja sad imam treću bebu i ne pada mi na pamet da noću ustajem i prebacujem ga. Spavamo zajedno :) Tako kratko budu mali, zelim uzivati u svakom momentu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *