Nekoliko nedelja pre nego što je napunila godinu dana, beba je počela da ispoljava „drugu stranu“ svog karaktera. Sa nekih jedanaest meseci, primetila sam pojačanu potrebu da bude uz mene, naročito kada smo kod kuće. Do tog perioda isto smo se mazile, igrale i provodile dosta vremena zajedno, kao i sada, ali kada bih je ostavila sa igračkama i odvojila se da završim neku svoju obavezu, ona bi produžila svoju aktivnost ili bi istraživala prostor za igru. A onda se, tako, odjednom, bar je meni tako delovalo, beba promenila i počela bi da plače kada odem u drugu sobu.

Pre neki dan, kada sam posle noćne smene oko kreveca morala da se odmorim bar nakratko, ostavila sam bebu sa tatom da produže igru koju su već bili započeli. Nakon nepunih tri minuta, samo što sam počela da osećam blagodeti već zaboravljenog horizontalnog položaja tokom dana, čula sam je kako počinje da negoduje i ubrzanim koracima ide ka vratima. Za nekoliko sekundi začuo se srceparajući plač sa uzvicima: „Ma-ma, ma-ma“ i lupanje na vratima koje me je zbunilo i zabolelo, pa sam morala da ustanem i prigrlim je kako bi se smirila. U maminom naručju je lepo i sigurno i odmah sam dobila mali osmeh uz polutužni pogled. Postoje i druge, rekla bih, lakše situacije, kao što je vrzmanje oko maminih nogu dok obavljamo kućne poslove ili penjanje u mamin zagrljaj usred naše omiljene porodične igre, dodavanja frizbija.

Pričajući sa prijateljicom, saznala sam da je ova promena očekivana i bilo je pitanje vremena kada će beba ispoljiti svoj prirodni strah od odvajanja. To je, zapravo, razvojni period, najčešće između 12 i 24 meseca, kada beba shvata da je odvojeno biće od svoje mame i da postoji mogućnost da je mama ostavi. Neke bebe to pokažu i mnogo ranije, pa tek sada razumem šta znači kada mame kažu da ne mogu ništa da urade, jer beba jednostavno želi da bude u maminom naručju. Veoma interesantno je to što se kod beba paralelno razvija i potreba za što većom nezavisnošću, svakako uz maminu podršku, razmevanje i puno ljubavi, pa se zbog toga kod njih i pojavljuje strah da ćemo ih ostaviti svaki put kada negde odemo.

Pošto je ona sada u jednoj veoma delikatnoj fazi svog razvoja, u kojoj radimo najbolje što znamo i umemo da postavimo solidan temelj za budućnost, strah kao osećanje koje ona razvija i nosi u sebi me je podstakao da se informišem o tome kako bih mogla da joj pomognem. Jasno mi je da će se intenzitet prirodno smanjivati, ali pre toga može da se iskoristi nekoliko trikova kako bi beba lakše prošla kroz ovu fazu i savladavala ta snažna osećanja.

Pozdravite se sa bebom svaki put kada krećete nekuda sami. Pogrešno je shvatanje da će beba doživeti manji stres ukoliko se sakrijete i izađete iz kuće. Naprotiv. Moguće je da doživi još veći stres u trenutku kada shvati da joj niste u vidokrugu. Pa zato lepo osmeh na lice, zagrlite je ukoliko je budna i recite joj da se mama brzo vraća. Objasnite bebi gde idete, s kim će ona ostati i kako će joj zabavno biti. Mnogo više razumeju i osećaju bebe nego što mi mislimo u datom trenutku.

Pokušajte da budete smireni i pozitivni, čak i u situacijama kada je potpuna histerija zavladala u sobi. Ukoliko u ovakvim situacijama pokažemo svoja prava osećanja i napravimo još veću dramu od celokupne situacije, onda će beba postati još nesigurnija, jer joj na taj način potvrđujemo da je njen strah opravdan. Zato, opet, osmeh na lice, pomilujte je i smireno izađite. Mi lično još nismo došli u ovu fazu, možda zato što i nismo bile u prilici da se razdvajamo, ali ukoliko se to desi, onda znam da će biti teško savladati se, naročito na početku. Kako kažu – šta se mora, nije teško.

Uključite bebu u neku aktivnost. Možete sačekati da se beba zaigra sa osobom koja je čuva. Osmehnite se i pozdravite se sa bebom. Nakon vašeg odlaska, beba će možda plakati, ali aktivnost koja je pre toga započeta može da brzo joj odvuče pažnju.

Dopustite detetu da nauči da se nosi i izbori sa strahom od odvajanja. Nakon određenog vremenskog perioda, ukoliko se intenzitet straha ne smanjuje, neki psiholozi savetuju da je neophodno da omogućite detetu da nauči da se nosi sa situacijom odvajanja od majke. Naročito kada ste primenili sve ostale savete i mameće trikove. Naučiti da se nosi sa situacijama kroz koje prolazi i osećanjima koja ga obuzimaju je jedan od važnih razvojnih zadataka koje dete treba da usvoji. Kažu da jednostavno dete treba da nauči da će biti situacija u životu kada neće biti srećno.

Pokušala sam da sumiram samo nekoliko saveta koje sam našla na ovu temu. Nadam se da će nekome biti od pomoći.

 

-Mama Vida

Save

Save


Facebook komentari

Za sada nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *