Scena 1. Vozimo se, idemo kod kumova. Na zadnjem sedištu, naša ćerka i ja pevamo uz Kolibre, svira “Tata-mata”. Čujem kako je tata sjajan, jedva prolazi kroz vrata, sve voli i shvata, ali nema pojma da kuva. Odjednom, počinjem da se nerviram, kao rezultat višemesečnih budalaština koje slušam (možda ih tek sad primećujem) u vezi sa očinstvom. I, naravno, svojim nerviranjem kvarim zabavu i sebi i detetu.
 
 
men-2560-1600-wallpaper
 
 
Scena 2. Otvaram novine ili internet, vidim reklamu poznatog lanca dečije opreme, piše nešto tipa: „Naručite onlajn, ne dozvolite da se vaš muž ponovo (!) pojavi sa pogrešnim pelenama“. Oni valjda pretpostavljaju da je muž (dečko, dakle otac deteta): 1. nepismen (ne zna da zapiše ili otkuca u telefon broj pelena i ime proizvođača); 2. nema mobilni telefon i nije mu palo na pamet da pozove ženu da pita za broj pelena. Uzgred, jedan od najčešćih prizora u svim supermarketima je muškarac koji nosi spisak i telefonom proverava da li je to baš taj kečap koji je napisan na papiru.
 
Čemu to predstavljanje tata kao poludebila koji su, pored toga što su nezainteresovani za svoju decu, još i nesposobni za život? Zašto reklama jednostavno ne bi glasila: naručite onlajn i ne gubite vreme po prodavnicama; em ne teglite stvari, donesu vam na vrata, em je onlajn povoljnije, em imate dva sata više za bilo šta? Zašto i nas vređaju pretpostavkom da imamo decu sa tipovima koji nisu u stanju da obave najobičniju kupovinu?
 
 
grocery-store
 
 
Scena 3. Patronažna sestra na vratima stana. Objašnjava tehniku kupanja i brige o bebi. Isključivo se obraća meni. Pogled joj je fiksiran na moje majčinsko lice, govori u jednini. Moj muž ne dobija ni jedan jedini pogled, iako stoji odmah pored mene i gura se da vidi šta ona radi. Meni je žao, lekcija je za njega, on isključivo kupa našu decu, osim ako nije na putu, pa to onda radim ja ili tetka. Odjednom, shvatam kako mu je – isključen je, nekompetentan za temu, pogrešnog pola, lišen iskonskog instinkta, neće nikada moći da savlada veštine koje su meni date, sasvim prirodne, izviru mi iz pete. Rodila sam se opremljena svim što je potrebno za negu pupka.
 
Ja sam se isto osećala kada smo kupovali stan. Ljudi su isključivo gledali u njega i njemu se obraćali, jer samo On ima urođenu sposobnost da razume uknjiženost, nosivost, parcelaciju, spratnost, kreditnu sposobnost i sl. To je njemu iskonski.
 
 
tatamata
 
 
Dolazimo kod kumova, stan divno miriše. Kum kaže: „Upadajte, složio sam pitu za decu“.
 
Neću ni da pominjem čizkejk, zvuči preterano.
 
 
 
 – Rođena Keva
  
 
 
 
 

Facebook komentari

1 Komentar/a

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *