Odavno je naš mali princ opčinjen kutijom sa priborom za šivenje, ali je ona zbog raznih špenadli i zihernadli  i dalje sasvim van njegovog domašaja. Postoji, međutim, druga limena kutija u istoj fioci koju je dobio u ruke nešto pre drugog rođendana. U njoj stoje dugmići.
 
Nije on ni kao beba stavljao sitne predmete u usta, a dugmiće mu nisam davala prosto zato što nisam znala šta bi s njima – rupice su premale da prodene konac, igle nisu u igri, ostaje samo da zvecka kutijom i prosipa dugmad po kujni… Onda mi je sinulo: točkovi!
 
Htela sam da ih prišijem za karton, na vozila koja sam prethodno nacrtala, ali to nije lako uraditi, niti je Gale imao strpljenja da čeka. Dobio je svoj bebeći lepak na vodenoj bazi i počeo…
 
 
dugmici se lepe
 
 
Malo kasnije, još bolja ideja: točkovi na autobusu! “Wheels on the Bus” mu je jedna od omiljenih pesmica, za koju imamo i preprev na srpski. Isekla sam karton i nacrtala vrata i prozore, prilično nevešto, ali nije se bunio. 
 Zalepili smo točkove (zar je važno koliko?) i volan a zatim podelili dugmiće u grupe po boji i koristili kao putnike: devojčice su bile roze, dečaci zeleni, tate bele (vidite, i vozač je nečiji tata!) a mame crvene.
 
 
autobus
 
 
Onda je vozio autobus, stajao na stanicama, “putnici” su izlazili, čekali da bus opet dođe, ponovo ulazili…
 Ako se pitate šta crvena “mama” drži u krilu – plavi dugmići su bebe i, kao u pesmi, “u busu plaču kme, kme, kme”. Sačuvali smo autobus i svaki put se obraduje ovoj igri!
 
– Mama Maja

 


Facebook komentari

Za sada nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *