S jedne strane – ne sedi na tvrdom i ne penji se na merdevine. Sa druge – slobodno trči maraton. Spisak stvari koje se smeju i ne smeju (preporučuju i ne preporučuju) u trudnoći uvek je šarolik, posebno ako se upoređuju različite zemlje, odnosno kulture.

Ja sam trenutno u devetom mesecu svoje prve trudnoće a živim u Švedskoj. Sa svojih 36 godina i zbog svih komentara o tome kako su trudnoće u kasnijim godinama problematičnije, očekivala sam raznorazne probleme. Od njih se nije pojavio – nijedan. Celu trudnoću sam provela bez tegoba i uz blagi višak energije.

Pogađate – većina zabrinutih glasova dolazila je sa našeg podneblja. Drugarica koja me tera da ne sedim na tvrdom. Čuđenje kako sam mogla da letim avionom. Komentari da se čuvam promaje, da prilegnem i sve ostalo. Ovde u Švedskoj su moje godine skoro prosek za prvorotku te stoga i nema nekog posebnog tretmana.

Od spiska stvari koje sam ja radila u trudnoći moja mama dobija lupanje srca: vožnja bicikla svaki dan, aerobik u vodi, nošenje kutija na treći sprat u toku selidbe, krečenje (doduše, s maskom i rukavicama) i još svašta. Švedska centralna zdravstvena ustanova tvrdi da se fizički može raditi skoro sve što i pre trudnoće. Izuzetak je eventualno dizanje preteških stvari i sportovi koji predstavljaju mnogo truckanja i opasnost od većeg pada (kao recimo skijanje ili jahanje). Džoging pa čak i na duge staze, plivanje ili odabrane vežbe u teretani toplo preporučuju. Mogu se javiti blage kontrakcije, kažu oni, ali to nije nezdravo. To materica vežba za porođaj. Napravite malu pauzu ako treba. Sve to, naravno, važi ako je trudnoća normalna, bez posebnih tegoba.

A šta tačno kod nas kažu da se treba i ne treba raditi u trudnoći sam većinom čula od drugarica (između ostalog, one koja mi ne da da sedim na tvrdom). Jedna stvar koja mi upada u oči je ograničenost kretanja. Čak i najliberalniji srpski lekar će verovatno reći da ne vozite bicikl (što se, znači, ovde preporučuje). Mnogi će reći da ne trčite, da se ne penjete i slično. Drugi će takođe preporučiti da odete na trudničko koji mesec pre porođaja i da se odmarate, što je ovde – nemoguće. Ovde možete dobiti bolovanje samo ako ste bolesni, ne zbog trudnoće. Izuzetak su samo veoma naporni fizički poslovi – vatrogasca u devetom mesecu trudnoće još nisam videla.

Međutim, pre nego što kolektivno navalimo da hvalimo Skandinaviju zbog njenih nadaleko poznatih slobodnih shvatanja, pogledajmo prvo spisak stvari koje se ovde ne preporučuju u trudnoći. Zabranjuju se, u principu, svi prehrambeni proizvodi životinjskog porekla koji nisu termički obrađeni. Šta ulazi u to? Svašta: salame, pršute, nepasterizovani sirevi, buđavi sirevi, dimljeni losos, mućeno jaje. Isti onaj zavod za zdravlje poručuje da dimljeno, nepečeno meso može da sadrži toksoplazmu koja može da uzrokuje infekciju i smrt bebe. Takve mesne proizvode možete ispeći ili zamrznuti tri dana a zatim odmrznuti i jesti – taj proces ubija toksoplazmozu. Sirevi i dimljena riba mogu da sadrže listeriju, njih možete zagrejati do temperature ključanja a zatim jesti. Sirova jaja možda sadrže salmonelu, dok neka riba iz Baltičkog mora sadrži živu – izbegavati po svaku cenu. Džigerica sadrži velike količine vitamina A pa i ona završava na crnoj listi – tolike količine ovog vitamina predstavljaju opasnost za bebu. Ironija je što je jetrenu paštetu u redu jesti, jer ne sadrži mnogo džigerice (ono što sadrži umesto toga sigurno nije bolje od džigerice, ali nema veze).

Onome ko se nije susreo sa ovim čudovišnim spiskom je lako da kaže: „Ih, kako su naše bake, uz sir, kajmak i pršutu? Jedi sve, to nema veze!“, ali dok čitate te savete koji crno na belo stoje na stranici zdravstvenog zavoda i jednom rukom mazite stomak – teško je to prekršiti. „Naše bake“ su i više rađale i više gubile decu. Većina babica koje u Švedskoj prate trudnoću preporučuju upravo da se pridržavate ovih saveta pošto zabrana kojekuda na netu ima još više – ne jedite orašasto voće, možda je dete alergično; ne jedite avokado itd.

trudnicki-saveti-lilihipsteri-1

Toliko što se tiče hrane, a o nikotinu ili alkoholu i da ne govorimo. Ovde su oni malo liberalniji saveti o kojoj čaši vina ili piva nestali odavno. Kao primer: ako tražite veštačku oplodnju, odobriće vam se samo ako u potpunosti izbegavate sav duvan i alkohol, inače ništa od pomoći lekara oko oplodnje.

Najzad, društveni pritisak da se radi „kako treba“ u Skandinaviji je, meni se čini, ogroman. Ako slučajno sa stomakom sedite u restoranu s kolegama i klopate dimljenog lososa, dobićete ne jedan pogled ispod oka a o ponekoj cigareti posle jela da i ne govorimo. Iako u knjizi o trudnoći iz sedamdesetih ovde možete pročitati da je do sedam cigareta dnevno sasvim okej, danas se pušenje u trudnoći kažnjava ako ne drugim stvarima, a ono izuzetno strogom društvenom osudom. Taj ručak sa dimljenim lososom, čašom belog vina i kojim dimom posle jela bi vam zagarantovao da vas kolege više i ne pozovu na ručak jer se pitaju koliko ste normalni. Mogu da mislim da bi se prosečni Francuz ovome slatko nasmejao. Šta sam sve čula kao trudnički „savet“ iz drugih zemalja može da posluži samo da se mi slatko nasmejemo. Tajland: žene ne treba da trče jer su možda trudne pa to ne valja. SAD: ne preporučuje se kupanje jer voda može da uđe u matericu i udavi dete. I slično.

Kada pogledate da kod nas zabranjuju vožnju bicikla a ovde u Švedskoj zabranjuju nekuvanog lososa, možemo slobodno da zaključimo da svi ti mudri lekarski i javnozdravstveni saveti ne dolaze uvek od nekog baš prevelikog stručnog znanja nego od – kulture! U srpskoj kulturi, koja je više tradicionalno patrijarhalna, ženska uloga je pre pasivna – ona koja čeka, koja ne radi, koja je kod kuće. Shodno tome se preterano kretanje ne preporučuje. U Skandinaviji se ponose svojim feminističkim stavovima i preporučuju ženama da budu aktivne. Ko je upoznao postulate protestantskog morala, može pomalo da dokuči da se ovde kriju ostaci religijskih naredbi: ne lenstvuj, radi, Bog će te pitati šta si uradio (ili uradila) sa svojim vremenom te tako ne smeš da dangubiš čak ni u trudnoći. Iz istog razloga: ne pij, ne puši, ne uživaj previše u hrani, to je „grešno“.

Neki ovdašnji feministi bi se složili sa mnom, a neki i ne bi. U svakom slučaju, da bismo dobile pravilnu sliku o tome šta treba i ne treba raditi u trudnoći, možda je najvažnije da sve savete uzmemo u obzir, ali da ih primenjujemo sa dozom zdravog skepticizma.

  • Mama Marijana

Facebook komentari

Za sada nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *