Učitelju, živeo nam u veselju!
Štrajk prosvetnih radnika u Srbiji traje mesecima i, prema poslednjim vestima, bliži se rešenju koje će zadovoljiti obe strane. Privremeno. Kada vratim film unazad, štrajk prosvetara traje već dve decenije i preti da se nastavi još decenijama. Razgovarajući s prijateljima čija deca idu u školu ili onima koji se bave ovom plemenitom profesijom, shvatam da povod za štrajk više nisu samo nepovoljni finansijski uslovi, već želja nastavnika da povrate dostojanstvo koje su im, što je poražavajuće, oduzeli roditelji, učenici i, na prvom mestu, država. A pomalo ga ni sami nisu čuvali.
 
 
Colorful Chalk at Chalkboard
 
 
Moji su učitelji, nastavnici i profesori imali veliki uticaj na to kakva sam sada. Podjednako kao i moji roditelji. I retko prođe dan da se ne setim neke naučene lekcije. Životne. Uz osmeh. Ne mogu svima da iskažem zahvalnost, nema mesta. Počeću sa učiteljem s kojim je moje putešestvije kroz školovanje počelo. Umesto njegovog imena, u tekstu može da stoji ime svakoga od njih koji su me tim putem vodili. Posebno moja razredna u gimnaziji.
 
 
ucitelji-koji-vole-svoj-posao-lilihipsteri-2
 
 
Uskoro će biti trideset godina od kada sam pošla u prvi razred. Nakon priredbe, stajala sam u redu, dvoje po dvoje, držeći za ruku drugaricu iz vrtića, u suzama. Sećam se tih suza dok sam mahala roditeljima na putu do učionice.
 
Još je življe sećanje na osmeh koji je moj učitelj izmamio kada nam je rekao, dok smo ga onako mali i uplašeni posmatrali iz klupa: „Od sutra nosite torbe, ali ne one što baka nosi na pijacu, već prave, đačke torbe.“ Osmeh koji se izrodio u smeh koji će trajati naredne četiri godine.
 
Zvao se Nikola Ninković. Otprilike mojih godina sada, crne kovrdžave kose, crnih obrva, dubokih tamnih očiju i širokog osmeha. Uvek u džinsu, kariranoj košulji i platnenim patikama. Nasmejan i veseo, često je podsećao na našeg drugara, a ne na učitelja.
 
Sećam se slobode koju smo imali. Da se smejemo, da plačemo, da se ljutimo i radujemo, da jedemo na času, da pijemo kad smo žedni, da protegnemo noge, da sedimo na klupi, ali i u klupi, mirno, kada okolnosti nalažu. Sećam se dogovora oko nastave, četiri časa fizičkog pa četiri časa matematike – kako smo bili toga dana raspoloženi. S kakvom je lakoćom na svaku našu grešku ukazivao i s kakvom se lakoćom svaka završavala u šali, a da pouka nije izostajala.
 
 
deca-na-spravi-lilihipsteri
 
 
Sećam se i ozbiljnosti na njegovom licu u drugom polugodištu četvrtog razreda, te ’91. godine. Bila sam mala, ali sam osećala promenu. Osmeh nije izostao, ali je bio setan. Sećam se dana kada je na red došla lekcija Drugi svetski rat i novija istorija. Na času je izvadio kutiju spajalica, podelio odeljenju i rekao da narednih četrdesetak stranica odvojimo i preskočimo. „Suviše ste mali, o ovome ćete kasnije u životu.“
 
Završio se i četvrti razred. Ispratio nas je letnjom ekskurzijom na Kopaonik, nasmejan, u svom stilu. Čula sam da je posle toga napustio školu. Nikada ga više nisam videla, ali često mi se vraćaju slike iz vremena provedenog sa njim.
 
Dok posmatram svoju ćerku kako odrasta, nadam se da će se naći jedan učitelj Nikola i za nju.
 
 
– Mama Mara
 
  
5.0.2
 
 
Zahvalnost
 
Subota, 31.
 
Uveren sam da se tvoj drug Stardi nikada ne žali na svog učitelja. Ti si rekao da je učitelj nestrpljiv i neraspoložen. Pomisli samo koliko puta si ti bio nestrpljiv sa tvojim ocem i majkom, za koje je ta tvoja nestrpljivost bila prestup.
 
Ima tvoj učitelj i prava i razloga da ponekad bude nestrpljiv. Zamisli koliko truda on već godinama ulaže, podučavajući decu, među kojima je bilo ljubaznih i pažljivih, ali i onih nezahvalnih, koji su iskorišćavali njegovu dobrotu i nisu cenili njegov trud. Sigurno je imao više gorkih časova negoli zadovoljstva. Znaj da bi i najmirnijeg čoveka na njegovom mestu spopao bes. Kad bi ti samo znao koliko puta učitelj dođe u školu bolestan, ali ne toliko bolestan da bi dobio poštedu. Možda je zato nestrpljiv, jer trpi i još ga više boli kada vidi da vi na to ne obraćate pažnju i da to njegovo stanje iskorišćavate.
 
 
sovice-u-skoli-lilihipsteri
 
 
Poštuj i voli svog učitelja, sinko! Voli ga i poštuj, jer ga i tvoj otac voli i poštuje, jer je on posvetio svoj život dobrobiti mnoge dece koja će ga kasnije zaboraviti. Voli ga jer ti prosvetljuje duh i oplemenjuje te. Jednoga dana, kada budeš zreo i kada na svetu više ne bude ni mene ni njega, često će ti se njegov lik prikazati pokraj mojeg i tada ćeš se setiti nekih izraza boli i umora na licu ovog poštenog čoveka, na šta sada ne obraćaš pažnju. Ali setićeš se nakon trideset godina, postidećeš se i biće ti žao što ga onda nisi voleo i što si se ružno prema njemu poneo.
 
Voli svog učitelja — jer on pripada porodici od pedeset hiljada učitelja osnovnih škola, rasutih po celoj zemlji. Oni su duhovni očevi milionima dece, tvojih vršnjaka. Oni su vredni radnici, nedovoljno priznati i slabo plaćeni, premda našoj zemlji odgajaju bolje naraštaje nego što su sadašnji.
 
Nisam zadovoljan tvojim osećanjima — nemaš ih za sve one koji ti čine dobro, a među njima, posle tvojih roditelja, na prvo mesto dolazi tvoj učitelj.
 
Voli svog učitelja kao što bi voleo brata! Voli ga i kada te miluje i kada te kori, kada je pravedan i kada ti se čini da je nepravedan. Voli ga kada je vedar i ljubazan, a ponajviše kada vidiš da je žalostan. Voli ga uvek.
 
I uvek s poštovanjem izgovaraj reč „učitelj“ — to je posle imena „otac“ najplemenitije i najslađe ime što ga čovek može dati drugom čoveku.
 
Tvoj otac
 
(Odlomak je iz knjige Edmonda de Amičisa „Srce“)
 
 
djacka-zakletva-lilihipsteri
 
 
 

Facebook komentari

1 Komentar/a

Maja Zmaja

2015-04-07 08:08:45 Reply

Žalosno je koliko malo se ulaže u obrazovanje, a ono je za budućnost svake države najvažnije! I onda se čudimo kako sve ide nizbrdo…

Ostavite komentar

Vaša email adresa nije vidljiva za javnost.
Obavezna polja *